''Sportski'' duh
Pitam se kako su se deca pre nekoliko decenija uopste i bavila sportom? Kako su uopste odlucivali sta ce trenirati? Slusajuci sugestije roditelja, sledeci grupu drugara iz kraja ili sopstvene zelje?
Odabrati pravi sport za svoje dete je postalo hamletovsko pitanje... gde ce se vise zaradilti 
... nista ne ometa pojedine roditelje u podsticanju ,,slobode izbore'' i usadjivanju ''sportskog'' duha kod svoje decice:
,,Vis' kako Djokovic mlati pare?!''
,,Sta mislis kol'ko Vidic zaradjuje, ha?''
,,Ako osvojis zlato na OLIMPIJADI, k'o ona Milica, imaces stan, dobru penziju!''
I tako deca ni kriva ni duzna tuku reketom, vise beze od lopte nego sto je sutiraju, mlate se, sparinguju i, mastaju... o bogatstvu od dobrih transfera, reklama, sopstvenim brendovima itd. i bla, bla i bla, bla...
Mozda to i nije tako strasno u ocima nekih ljudi, jer boze moj, treba misliti na buducnost u ovom surovom svetu. Ali...... deca vise nisu deca... pretvorili su se u brojace evrica, sebicne pojedince koji se po svaku cenu i na stetu drugih zele dokazati na treninzima.
Ne slusaju trenere koji se trude stvoriti atmosferu drugarstva i timski rad. A fer plej- ne daj boze da je i pomenuo!?
U jednom muskom juniorskom timu, jednog kosarkaskog kluba, u jednoj osnovnoj skoli, u svlacionici posle treninga deca vode razgovore, sumirajuci utiske... vrata su odskrinuta, pa i roditelji cuju razgovore:,,Ma kakav tim, vi ste svi p.... kako sam ga zabio, ha, ha, ha... nemate vi pojma hahaha cccccccc... kad odem u NBA imacu svoj brend i svoje kurve... zene treba menjati cesce nego gace hahahaha...'' 
Sta reci roditeljima koji su uspeli da od svog deteta naprave ono sto ne bih pozelela ni najgorem neprijatelju? Bravo? Svaka cast, samo napred?
p.s. Mozda odgledati ''Montevideo'' par hiljada puta, pa se nesto i nauci ili bar posumnja da se negde sasvim slucajno i to sasvim maaalo pogresilo. Nikad ne reci nikad! 